Ministarstvo odbrane Rusije projasnilo je pitanje o tome kakve će se bespilotne letelice kupovati za Rusku armiju. Još nedavno vojni zvaničnici su govorili o višim karakteristikama uvoznih, između ostalog izraelskih bespilotnih letelica. Sada oni daju prednost novim ruskim uređajima sa poboljšanim karakteristikama.
U septembru na poligonu u Nižegorodskoj oblasti održane su uporedne probe preko 20 bespilotnih uređaja ruske proizvodnje. Rezultati su pokazali da mnogi modeli uz odgovarajuću doradu mogu da budu uzeti u naoružanje. Vojnici su polazili od taktičko-tehničkih zahteva prema radu bespilotnih letelica u uslovima aktivnog vatrenog i informacionog suprotstavljanja uslovnog protivnika. Procenjena je optimalna visina zaizviđanje, kvalitet upravljanja i veze na maksimlanoj udaljenosti, rezolucija aparature. Mada završne informacije o probama nisu sadržale nazive konkretnih kompleksa, sa velikom sigurnošću se može govoriti da su neke dobro poznate varijante ušle u njega. Na primer, kompleks Tipčak, ističe rukovodilac socijalnog portala za bespilotnu avijaciju UAV.RU Denis Sedutinov:
Tipčak su pravili kao artiljerijski sistem za navođenje, tačnije to je kompleks vezan za artiljerijske sisteme, koji treba da osigura izviđanje i ukazivanje cilja za ove sisteme. Kompleks je rađen po narudžbini Glavne raketno-artiljerijske uprave. Ali kasnije su vojnici uvećali apetite, poželeli su da dobiju univerzalniji i unificiraniji sistem. I počeli su da traže od inženjera da prošire spektar funkcija ovog sistema. Sada vidimo da je farbika – KB Luč, predstavila već drugu verziju Tipčaka, koja je više orijentisana na zadatke izviđanja i posmatranja. Tačnije, to će biti velika dužina leta i veliki radijus dejstava, druga namenska aparatura.
Prema podacima vojnih eksperata, ratno vazduhoplovstvo i kopnene trupe narednih godina će biti opremljene novim ruskim kompleksima bespilotnih letelica malog, srednjeg i velikog dometa. Istovremeno Ministarstvo odbrane je ranije saopštilo da će biti kupljena partija izraelskih bespilotnih letelica. Nadalje slične kupovine su takođe moguće u pojedinim slučajevima, smatra Denis Sedutinov:
Možemo takođe da kupujemo bespilotne letelice, ali to treba činiti u dva slučaja. Evo naša vojska suočila se s time da su pronašli odustvo bespilotnih letelica kao efikasnog sredstva izviđanja u toku konflikta sa Gruzijom. I bilo je potrebno u najkraćem roku rešiti taj problem. Mislim da su delimično zbog toga bile kupljene bespilotne letelice u Izraelu. I drugi momenat – bespilotne letelice, kao i drugi sistemi, mogu da se kupuju u prvobitnoj etapi izgradnje partnerskih odnosa sa stranom kompanijom. Kasnija etapa biće stvaranje nekakvog mešovitog preduzeća. Zato što strateška linija, nesumnjivo, treba da bude formiranje sopstvenih sistema.
Ministar odbrane Rusije Anatolij Serdjukov već je izjavio da je njegov resor spreman da sarađuje sa stranim proizvođačima bespilotnih letelica, ali samo u vidu zajedničkih preduzeća na bazi ruskih remontnih fabrika.